Aktuelno

Osnovna muzička škola "Slobodan Malbaški" u Narodnom pozorištu u Kikindi priredila je tradicionalni Novogodišnji koncert, pružajući sugrađanima predivan uvod u prazničnu sezonu. U punoj dvorani, publici su se predstavili solo pevači, učenici i nastavnici, uz pratnju vokala i hora, stvarajući posebnu muzičku čaroliju. Događaju su prisustvovali članice Gradskog veća, Melita Gombar i Marijana Mirkov, koja je istakla značaj ovakvih manifestacija.

"Ovaj nastup je najbolji dokaz celogodišnjeg uspešnog rada ove ustanove. Iskreno sam impresionirana strašću i posvećenošću koju su mladi izvođači pokazali. Zaista se vidi koliko su truda uložili i oni i njihovi nastavnici. Naša je obaveza da kontinuirano ulažemo u kulturu i podržavamo mlade talente, a Grad će uvek pružati punu pomoć i zaštitu njihovom umetničkom razvoju," izjavila je Marijana Mirkov.

Direktorica škole, Margita Detari, istakla je da je ovogodišnji pretpraznični koncert bio donekle drugačiji, služeći i kao važna promocija odseka solo pevanja:

"Ovaj pretpraznični događaj je rezultat izuzetnog rada naših talenata; oko šezdeset učenika je učestvovalo, a pripreme su trajale preko šest sedmica. Škola trenutno broji 384 polaznika, uključujući i pripremni uzrast. Gledamo u budućnost, pa je za sledeću školsku godinu planirano pokretanje novog odseka – odseka za bubnjeve," naglasila je Detari.
 

Učenici Tehničke škole „Mihajlo Pupin“ pokazali su najbolje znanje o svom gradu i okolnim selima, osvojivši prvo mesto na 11. izdanju popularnog kviza ''Moja Kikinda: Otkrijmo gde živimo“. Ovaj edukativni kviz, čiji je cilj podsticanje đaka da uče o lokalnoj sredini, osmislio je i vodio profesor geografije Miroslav Grujić, a organizovan je u saradnji Kancelarije za mlade i Grada Kikinde. Finalu je prisustvovao i Tihomir Farkaš, član Gradskog veća zadužen za obrazovanje, koji je pohvalio organizatore i sam koncept kviza.

''Lepo je videti koliko su učenici zainteresovani da saznaju više o svojoj lokalnoj sredini i što sa velikim entuzijazmom već više od 10 godina učestvuju u ovom zanimljivom i edukativnom kvizu. Uz podršku lokalne samouprave, i ovoga puta su pripremljene prigodne nagrade“, dodao je Farkaš.

U finalu, koje je okupilo najbolje ekipe, takmičile su se po dve osnovne i srednje škole. Iako su polufinala bila toliko neizvesna da se do poslednjeg trenutka nije znalo ko će ući u završnicu, učenici Tehničke škole „Mihajlo Pupin“ – Lazar Sremčev, Lena Davidović, Strahinja Stojanović i Vuk Vlajkov – su trijumfovali. Drugo mesto pripalo je učenicima Gimnazije „Dušan Vasiljev“. Trećeplasirana je bila OŠ „Sveti Sava“, dok je četvrto mesto zauzela OŠ „Slavko Rodić“ iz Banatskog Velikog Sela.

Pobednička ekipa Tehničke škole, koja se spremala oko mesec dana, istakla je da je najizazovnije bilo pamćenje istorijskih podataka.

''Spremali smo se oko mesec dana, a pobeda je došla kao nagrada za trud i rad. Najizazovnije je bilo zapamtiti istorijske podatke, jer ima dosta datuma i godina, ali je svakako bilo jako zanimljivo“, rekao je Lazar Sremčev iz pobedničke ekipe.

Sve četiri škole koje su se našle u finalu nagrađene su klima uređajima, dok su učenici i njihovi mentori osvojili vaučere za kupovinu u lokalnim kikindskim prodavnicama. U kvalifikacionom delu ovogodišnjeg kviza učestvovalo je ukupno 13 osnovnih i srednjih škola sa teritorije grada. Profesor Grujić, idejni tvorac kviza, izrazio je veliko zadovoljstvo znanjem koje su deca pokazala.

''Svake godine je sve zanimljivije, a ovoga puta su toliko bila neizvesna polufinala, da se do poslednjeg trenutka nije znalo ko ulazi u finale. Veoma sam zadovoljan koliko deca znaju o svom gradu i koliko imaju želju da nauče više o Kikindi... Meni je to kao geografu najvažnije, jer mislim da je pogrešno učiti decu samo o udaljenim krajevima, a da o lokalnoj sredini malo znaju“, istakao je Grujić.
 

Učenici i zaposleni u Osnovnoj školi ''Žarko Zrenjanin", svečanim programom u amfiteatru Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača, obeležili su 70 godina rada i postojanja. Svečanosti je prisustvovao i Tihomir Farkaš, član Gradskog veća.

''Sa posebnim emocijama sam u ovoj školi jer sam dobar deo godina proveo u Osnovnoj školi 'Žarko Zrenjanin', tako da sam srećan i ponosan na sve svoje kolege i učenike, kojima u ime Grada Kikinde želim da čestitam rođendan i Dan škole sa željom da nastave onako kako su do sada i radili, uspešno na ponos celog gada'', poručio je Farkaš.

Školu danas pohađa 503 učenika u 24 odeljenja:

''Osnovani smo 1955. godine i nastava se odvijala u današnjem Kulturnom centru, dok je 1979. godine izgrađen novi objekat i nastava se od tada odvija u Mikronaselju. U programu obeležavanja učestvuje veliki broj dece, s obzirom na to da imamo odličnu saradnju sa Muzičkom školom, vrtićima, Guslama i drugum instutucijama, dodala je direktorka škole, Slavica Lazić.
 

Na petoj Sednici Saveta Severnobanatskog upravnog okruga, održana je konferencija u Svečanoj sali Gradske kuće, u okviru Međunarodne kampanje ''Šesnaest dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" koja se sprovodi u periodu od 25. novembra do 10. decembra. Sednici je, pored predstavnika Policijske uprave, predsednika opština kao i predstavnika Osnovnog javnog tužilaštva u Kikindi, Osnovnog suda u Kikindi i Senti, Prekršajnog suda u Kikindi i Senti, direktora centara za Socijalni rad sa teritorije okruga, direktora domova zdravlja, predstavnika Zdravstvenih centara ''Kosta Sredojev Šljuka“ u Kikindi i Opšte bolnice u Senti, prisustvovao i Mladen Bogdan, gradonačelnik Kikinde.

''Ovakvi sastanci su od velike važnosti jer je problematika u svim okruzima ista i dobro je da imamo priliku da čujemo sa čime se sve susreću predstanvici institucija na terenu, ali i šta se to predlaže kako bi se smanjio obim statističkih podataka, a sa druge strane kako da se na najbolji način reaguje i žrtva nasilja zbrine i da joj se pomogne. To je sve oko čeka treba razgovarati. Grad Kikinda ima odličnu međusektorsku saradnju instutucija koje su u kontaktu i odmah reaguju na svaki vid nasilja. U narednom peirodu ćemo dodatno pružiti podršku svima koji su u problemu konkretnim merama'', istakao je gradonačelnik.

Saradnja svih institucija je od presudne važnosti pogotovo što je nasilje nad ženama jedno od najgorih kršenja ljudskih prava:

''Upućujem podršku svim ženama koje se nalaze u problemu i apelujem na njih da prijave nasilje jer je država tu da im pomogne maksimalno. Samo udruženi možemo stvoriti atmosferu u kojoj će se svako osećati bezbedno'', dodao je načelnik Severnobanatskog upravnog okruga, Nebojša Jovanov.

U protekloj godini obrađeno je 320 predmeta u kojima su izricane hitne mere, dok je ove godine do prvog decembra taj broj 319. Radi se o postupcima kojima se izriču produženje hitnih mera potencijalnim učioniocima nasilja u porodici:

''Uglavnom se izriču dve mere – iseljenje potencijalnih počinioca i zabrana kontaktiranja sa žrtvom. Te mere produžavaju se na 30 dana. Počinioci su uglavnom muškarci, u 80 odsto predmeta, dok 20 odsto čine žene. Starost žrtava je različita. Radi se uglavnom o psihičkom i fizičkom nasilju dok je ekonomskog sve manje što je pokazatelj da su se žene osnažile i da prijavljuju nasilje nad njima'', objasnila je Milena Trajkovski, sekretar Osnovnog suda u Kikindi.

Na ginekološkom i prijemnom odeljenju Opšte bolnice Kikinda obučeni su i spremni za rad sa žrtvama psihičkog, fizičkog ili seksualnog nasilja. Od početka godine u kikindskoj bolnici javilo se preko 20 osoba nad kojim je potvrđeno nasilje:

''U samom procesu rada postupa se po redovnim procedurama koje su usklađene sa zakonskim propisima, a dokaz da dobro obavljamo svoj posao jeste i dokaz i potvrda resornog ministarsgva. Imamo dobru saradnju sa policijom, Centrom za socijalni rad kao i Centrom za podršku ženama'', istakla je Svetlana Romakov glavna sestra Opšte bolnice Kikinda.
 

Novi, 21. broj zbornika "Atendite", jedinog istoriografsko-arhivističkog časopisa na teritoriji Banata, svečano je predstavljen u Narodnom muzeju u Kikindi. Izdavač godišnjaka je Istorijski arhiv Kikinda. Promociji je prisustvovala i Marijana Mirkov, članica Gradskog veća zadužena za turizam i kulturu. Ona je naglasila značaj časopisa za očuvanje istorije grada.

"Smatram da to nije samo radna obaveza Istorijskog arhiva, nego i svojevrstan poklon gradu i budućim generacijama. Svako izdanje časopisa 'Atendite' je podsetnik koliko je važno da čuvamo korene i istoriju našeg grada, a iza svakog broja stoji mukotrpan i obiman rad istoričara i zaposlenih u Arhivu", rekla je Mirkov.

Srđan Sivčev, arhivista i glavni urednik "Atendita", istakao je da najnoviji broj donosi deset radova: osam istoriografskih i dva prikaza knjiga. Sivčev je izrazio ponos zbog kontinuiteta izdavanja časopisa od 2004. Godine:

"Do sada su pisala 92 autora, publikovano je 290 radova, što je impozantan broj za jedan lokalni časopis. Svake godine se trudimo da proširimo krug saradnika, tako da su ove godine dva autora po prvi put pisala za 'Atendite'", objasnio je Sivčev, naglašavajući da zbornik objavljuje arhivističke radove i radove iz lokalne istorije.